22/03/2016
Intervju sa studentima iz Srbije

Univerzitet u Ljubljani je najstariji i najveći centar za edukaciju i naučna istraživanja u Sloveniji, a spada u 3 % najboljih na svetu. Tokom nedavne posete dekan Univerziteta u Ljubljani prof. dr Ivan Svetlik sastao se sa rektorom Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimirom Bumbaširevićem, a tema je bila platforma za saradnju u oblasti visokog obrazovanja i istraživanja u regionu. Dogovoreno je da dva univerziteta zajedno rade na razvoju doktorskih studija. Fokus je bio na tome da se pre svega ustanovi kriterijum za izbor liste eksperata koji bi bili od pomoći u spoljašnjoj evaluaciji doktorskih disertacija.

 

Na osnovu sporazuma o saradnji u oblasti obrazovanja koji je potpisan još 2014. godine između Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta Slovenije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, budućim studentima za obe države omogućene su besplatne osnovne studije, dok se doktorske studije plaćaju.

 

U akademskoj 2015/2016 godini Univerzitet u Ljubljani je upisalo ukupno 125 studenata sa srpskim državljanstvom, dok ih je u istom periodu 29 diplomiralo. U poređenju sa drugim studentima Evrope, studenti iz Srbije se smatraju za veoma uspešne. Jedan od najuspešnijih studenata na doktorskim studijama je i Milica Popović, studentkinja na Fakultetu društvenih nauka koja je došla iz Srbije, sa kojom smo razgovarali o studiranju u Ljubljani. A više o osnovim studijama saznaćete od Milutina Spasića, studenta Fakulteta za računarstvo i informatiku Univerziteta u Ljubljani, koji je takođe bio naš sagovornik.

 

Milica Popović, studentkinja doktorskih studija na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani.

 

  1. Zbog čega ste upisali doktorske studije baš na Univerzitetu u Ljubljani?

 

Upisala sam doktorske studije na Fakultetu društvenih nauka na Univerzitetu u Ljubljani prvenstveno zbog profesora Mitje Velikonje. S obzirom da sam želela, da se bavim temom jugonostalgije u svojoj doktorskoj tezi, prof. Velikonja, kao najveći ekspert u ovom polju u celoj bivšoj Jugoslaviji, bio je moj prvi izbor za mentora. Takođe, poznavala sam nekoliko doktoranada koji su već tamo studirali pa su me i oni ohrabrili. Istovremeno, iz privatnih razloga bilo mi je značajno da ostanem blizu Beograda a i s obzirom da se bavim post jugoslovenskim prostorom, Ljubljana je bila logičan izbor.

 

  1. Kako poredite studiranje u Ljubljani sa studiranjem u Srbiji i sa ostatkom Evrope i kako posmatrate Univerzitet u Ljubljani u odnosu na ostale evropske univerzitete?

 

Ja sam osnovne studije u Srbiji završila davno (početkom 2000-ih), tako da se ne bih upuštala u poređenje s obzirom da verujem da se dosta toga promenilo. Master studije (dvogodišnje) sam završila u Parizu tako da je možda prigodnije da poredim Sloveniju i Francusku u tom smislu. Najpre, u Francuskoj je studiranje besplatno (sa izuzetkom nižih administrativnih troškova - na primer, za doktorske studije školarine su otprilike oko 300 evra) dok su u Sloveniji doktorski studiji izuzetno skupi. Ono šta je problematično jeste da zauzvrat dobijate slabu institucionalnu podršku. Iako principijelno smatram da visoko obrazovanje treba da bude besplatno i dostupno svima, kada se već univerzitet odluči na skupu naplatu programa, onda smatram da je dužan da pruža posebnu pažnju i servise studentima. Uz sve pohvale programu Balkanski študiji kao i profesorima sa kojima sam bila u kontaktu, i pre svega svom mentoru, mislim da fakultet i univerzitet moraju da ozbiljnije shvate svoju ulogu u pružanju podrške studentima kao i značaj doktorskih studenata kao ravnopravnih članova akademske zajednice. U Francuskoj su univerziteti brži u davanju jasnih i preciznih informacija studentima, njihove administrativne službe vode računa o studentima i brinu se da sve procedure teku što jednostavnije, biblioteke su neuporedivo opremljenije. Isto tako, doktorski studenti u Francuskoj ravnopravno učestvuju u brojnim aktivnostima akademske zajednice (konferencijama, seminarima, projektnim sastancima) a akademske i neakademske aktivnosti koje kreiraju osećaj zajednice se organizuju redovno.

Ljubljana ima izuzetno živu akademsku i intelektualnu scenu i smatram da je to jedna od velikih prednosti studiranja u Ljubljani. Istovremeno, grad je izuzetno ugodan i mislim da pruža sjajne uslove za studiranje (troškovi života sem cena iznajmljivanja stanova su pristupačni, kulturnih sadržaja ima puno a opet grad nije preveliki te ne odvlači pažnju previše od studiranja).

 

  1. Šta biste naveli kao prednost doktorskih studija na Univerzitetu u Ljubljani?

 

Profesori i voditelji našeg programa su izuzetni otvoreni i fleksibilni, spremni na saradnju i takva podrška je od izuzetnog značaja za doktorske studije. Program Balkanski študiji se može pohađati na engleskom jeziku, šta omogućuje internacionalnu studentsku zajednicu.

 

 

  1. Šta savetujete budućim studentima doktorskih studija?

 

Mislim da je strpljenje ključno za doktorske studije - treba biti unapred pripremljena da počinjete jedno putovanje koje će dugo trajati i biti vrlo usamljeno. Otprilike na svaka dva dana ćete se pitati šta vam je to u životu trebalo i zašto ste tu a najčešće, vaša okolina neće imati puno razumevanja za odluku koja im se čini kao bespotrebno produžavanje studiranja. Samim tim, mislim da doktorske studije treba upisivati samo kada ste zaista sigurni da će vas godine (!!) čitanja, istraživanja, promišljanja i pisanja učiniti srećnim, kada ste zaista sigurni da je naučno-istraživački rad nešto šta vas interesuje u životu i čime biste želeli, na jedan ili drugi način, da se bavite. Istovremeno, s obzirom na trenutnu društveno-ekonomsku situaciju, budite sigurni da imate realan finansijski plan - finansijska nesigurnost je jedan od najčešćih uzroka odustajanja od doktorskih studija. Na kraju, pažljivo promislite koga ćete izabrati za mentora/e. Kao što sam rekla, odlučujete se na težak višegodišnji put - mentor s kojim se dobro razumete i odlično sarađujete učiniće ovaj put značajno lakšim.

 

 

 

 

 

 

Milutin Spasić, student osnovnih studija Fakulteta za računarstvo i informatiku Univerziteta u Ljubljani.

 

 

  1. Kako ste se opredelili za Univerzitet u Ljubljani?

- Već u srednjoj školi sam znao da neću izabrati prvu i najlakšu opciju već da ću potražiti najbolje za sebe. Razmotrio sam kakav je kvalitet različitih univerziteta, uslovi života, predviđene mesečne troškove, težinu jezika i blizinu doma. Univerzitet u Ljubljani je bio na vrhu te liste.

 

  1. Šta je uticalo na izbor fakulteta?

- U srednjoj školi sam pohađao specializovan informatički smer, tako da je izbor fakulteta bio dosta jasan.  

 

  1. Da li ste upoznali više internacionalnih studenata i sa kim najviše provodite vreme?

- Poznajem sve internacionalne studente iz moje generacije, sa nekima sam i jako blizak prijatelj. Najviše vremena ipak provodim sa domaćim studentima, jer sam igrom okolnosti našao takvo društvo. 

 

  1. Kako ste se prilagodili na novi način ishrane/stil života?

- Hrana u Sloveniji nije toliko različita od toga na šta sam navikao kod kuće tako da nije bilo potrebno prilagođavati se previše. Stil života i način ishrane su na dosta višem nivoju a navići se na bolje i nije toliko teško.

 

  1. Koliko vam je trebalo vremena da se prilagodite na novu sredinu?

- S obzirom da sam još od početka studiranja počeo da se družim sa domaćim studentima, to mi je pomoglo da se jako brzo priviknem na novu sredinu. Ako bih morao da se izrazim u mesecima, rekao bih dva meseca. 

 

  1. Koliko vam razlika u jeziku predstavlja problem?

- Uz malo truda i konstantnog slušanja jezika na različitim medijima i u društvu,  učenje istog je teklo jako brzo. Već posle par meseci sam radio usmene i pismene ispite na slovenačkom.

 

  1. Da li imate prostora da pored studija radite?

- Studentski rad sam ostavljao za raspuste, jer smatram da je učenje prioritet. 

 

  1. Koliko često ste u prilici da odlazite u matičnu zemlju?

- Računajući nisku cenu karata mogu reći da je prilika dosta. Ja odlazim ređe jer se trenutno u Sloveniji nalazi većina stvari kojima se posvećujem. 

 

  1. Šta savetujete budućim stranim studentima, koji bi želeli da studiraju na Univerzitetu u Ljubljani?

- Budite hrabri i napravite malo veći korak sada da bi mnogo lakše pravili velike korake u budućnosti.  

 




20/07/2017
gradska desavanja
Budi u toku
Pozitivne vesti
20/07/2017
Radionice
Budi u toku
gradska desavanja
Pozitivne vesti
19/07/2017
Budi u toku
gradska desavanja
Pozitivne vesti
19/07/2017
gradska desavanja
Budi u toku
OBUKA
Pozitivne vesti
18/07/2017
Budi u toku
Pozitivne vesti
gradska desavanja